Bojanpantovic's Blog

Dire Straits

Dire Straits (енгл. Dire Straits) је био британски рок бенд који су 1977. године основали Марк Нопфлер (енгл. -{Mark Knopfler), гитара и вокал), његов брат Дејвид Нопфлер (гитара), Џон Илсли (енгл. John Illsley)  бас гитара и Пик Видерс (енгл. Pick Withers)  бубњеви, а менаџер је био Ед Бикнел (енгл. Ed Bicknell). Иако се појавила у време владавине панк рока, група је свирала према конвенцијама класичног рока, мада са поједностављеним звуком привлачним тадашњој публици засићеној помпезношћу стадионског рока из 1970-их.

На почетку каријере, Марк и Дејвид су захтевали од власника пабова да утишају појачала како би гости могли разговарати док бенд свира, показујући тако своју ненаметљивост и несигурност.

Упркос том чудном приступу рокенролу, група својим првим, истоименим албумом, постиже светски успех, а албум је продат у вишеструком платинастом тиражу.

Најпознатије песме групе су: Sultans of Swing, Romeo and Juliet, Private Investigations, Money for Nothing, Walk of Life и Brothers in Arms.

Чланови бенда

Чланови за вријеме гашења бенда (1995.)

Марк Нопфлер - главни вокал, гитара (1977–1995)

Џон Илсли – бас гитара, пратећи вокал (1977–1995)

Алан Кларк – клавијатуре (1980–1995)

Гај Флечер – клавијатуре, пратећ вокали (1984–1995)

Snimak pesme Sultan Of Swing

Barcelona

Barselona (Španski: Barcelona) je španski grad na obali mediteranskog mora. Njen položaj na iberijskom poluostrvu je sever-istok. Barselona je glavni grad i administrativni centar autonomne regije Katalonija gdje se nalaze njena vlada (Đeneralitat Generalitat) i skupština. Geopolitička podjela države Španije se vrši, osim po autonomnim regijama, takođe i po provincijama, tako da je ime Barselona, ujedno i naziv za provinciju Barselona.

Po legendi, grad Barcino su osnovali Kartaginjani pod komandom vojskovođe Amilikara Barke zvanog Barkenon, oca Hanibalovog. Kasnije su stigli Rimljani i pretvorili grad u vojnu tvrđavu čiji je centar bilo malo uzvišenje pod nazivom Taber i koje se nalazi blizu mora. Danas se tu nalazi palata vlade Katalonije i opštinska uprava grada. Rimljani su gradu promenili ime u Kolonija Julija Avgusta Faventija Paterna Barcino. Ulice i ostaci zidina, koji su ostali od Rimljana, još uvek se mogu sresti u starom gradu. U podrumu Muzeja istorije se mogu posetiti iskopine ostataka jednog dela grada čiji su tvorci Rimljani. U V veku grad su okupirali Vizigoti iz centralne Evrope, pretvorivši ga u glavni grad hispanskog kraljevstva Vizigota. Muslimani su stigli u VIII veku, ali se nisu dugo zadržali, pošto su 801 godine grad osvojili Karolinzi. Barselona je njihovim osvajanjem postala glavni grad dela karolinškog carstva na iberijskom poluostrvu. U XI veku se stvara feudalna država Katalonija i Barselona postaje politički, društveni, kulturni i trgovinski centar, ne samo Katalonije nego i grupe kneževina (Aragon, Valensija, Majorka – Balearska ostrva, Roseljon i Alger), koje su bile pod komandom stare aragonske kraljevine pod imenom Aragonska kruna.

Grad Barselona, bez periferije, se prostire na površini od 100,39 km² i broji 1.578.546 stanovnika (popis stanovništva iz 2004 godine). Cela provincija Barselone ima oko 5.117.000 stanovnika. Gustina naseljenosti je 15.724,14 stanovnika po km². Nalazi se oko 160 km južno od planinskog pojasa Pirineja i granice sa Francuskom. Udaljenost od Madrida, glavnog grada Španije, je oko 500 km. Grad je omeđen dvema rekama koje se ulivaju u Mediteransko more. Na severu je to reka Besos Besòs, a na jugu Ljobregat LLobregat.

Klima je mediteranska sa dugim i žarkim, sunčanim i veoma vlažnim letima i blagim zimama. Bez snežnih padavina i ca temperaturom koja zimi skoro nikada ne pada ispod nule, a koja se leti, naročito krajem jula meseca i u avgustu, kreće između trideset i četrdeset stepeni Celzijusa. U centru grada se pod uticajem ljudskog faktora formirala mikroklima, tako da su unutar centra leti velike vrućine, a zimi je toplije nego u ostalim delovima grada.

magic fontan

Premijera filma “Čekaj me, ja sigurno neću doći“

Tema je ljudska opsednutost srećom koju treba da im donese neko drugi…

Da film „Sedam i po“ nije bio puka slučajnost i početnička sreća scenariste i reditelja Miroslava Momčilovića pokazuje njegov najnoviji film „Čekaj me, ja sigurno neću doći“.Priča o ljudima koji po svaku cenu žele da budu sa voljenim osobama premijeru će imati u četvrtak u bioskopu Kolosej.

LJUBAV – Alek (Gordan Kičić) je očajan jer ga je posle tri godine zabavljanja ostavila Teodora (Milica Mihajlović) koja odbija da poveruje u to da je Nemanja (Bane Trifunović) ne voli. Devojka njegovih snova je Marina (Vanja Ejdus), a ona može da misli samo na Aleka.

- Tema je ljudska opsednutost srećom koju treba da im donese neko drugi. To se obično naziva potrebom za ljubavlju. Ovo je priča o stanjima u koja ljudi dolaze kad im je ta ljubav neuzvraćena. To je situacija u kojoj smo se svi bar jednom našli – kaže reditelj Miroslav Momčilović.

Svi likovi tvrdoglavo i uporno pokušavaju da ostvare veze sa osobama za koje veruju da su stvorene za njih i sve to bez trunke razumevanja za osećanje drugih. Na sreću publike, sve vreme uz veliku dozu humora.

Karika koja glavne protagoniste povezuje je Bane (Miloš Smolov) koji pati zbog gubitka oca i majke koja napokon priznaje da je život uzaludno potrošila.

- Igrala sam i ranije uloge majki, ali je ovo prvi put da moj lik nije borac. Upravo suprotno. Ceo život je ćutala i trpela, pomirena sa životom koji nije želela, da bi u nevreme odlučila da se bori i sve promeni – kaže Mirjana Karanović koja igra ulogu majke i dodaje da je film tužno smešna priča sa velikom dozom optimizma koja se najbolje vidi na kraju.